O studijskom programu
Akreditovani studijski program Savremena psihologija Fakulteta zdravstvenih i poslovnih studija Univerziteta Singidunum traje 4 godine i studentima omogućava sticanje 240 ESPB bodova i zvanje Diplomirani psiholog.
Na početnim godinama studija studenti se upoznaju sa bazičnim predmetima koji ih uvode u svet psihologije kao nauke, saznaće koje su to psihološke discipline, šta je sve predmet proučavanja psihologije, kakve metode se koriste itd.
Svaku od psiholoških disciplina upoznaće ponaosob što može dalje uticati na opredeljenje u oblasti psihologije. Saznanja iz bazičnih predmeta kao što su Osnovi psihologije, Psihologija ličnosti i individulanih razlika, Fiziologija psiholoških procesa, Metodologija psiholoških istraživanja se prožimaju i studentima će biti važni za razumevanje predmeta koji se bave praktičnim zadacima kao što su klinička psihologija, psihologija rada, pedagoška psihologija.
Zašto studirati psihologiju?
Psihologija ima široku primenu ali je ujedno i multidisciplinarna oblast koja se stalno menja i razvija svoje istraživačke koncepte i tehnike kako bi se istražili određeni fenomeni psihičkog života.
Pored neophodnog teorijskog znanja, studenti mogu steći i mnoge praktičke tehnike i veštine koje će ih osposobiti za rad na budućem poslu. Naš cilj je da već nakon studija poseduju znanja i alate, iskustvenu praksu i budu spremni da rade svoj posao od prvog dana.
Studenti će učiti u okruženju koje ih podsticati da otkrivaju savremena saznanja, učestvuju u praktičnom radu i dobijaju praktična znanja od ljudi koji se decenijama bave ovom strukom, ovladaće korišćenjem instrumenata za rad i biće uključeni u istraživačke projekte koji se obavljaju na fakultetu. Predavači su na raspolaganju za sva pitanja kako bi podržali želju za saznanjem, istraživanjem i napredovanjem.
Karijera
Studenti stiču zvanje diplomiranog psihologa i mogu se dalje opredeliti za bilo koju vrstu zanimanja u oblasti psihologije. Mogu se baviti kliničkom psihologijom i vršiti psihodijagnostiku i savetovanje u okviru institucija (zdravstvenih ustanova, centri za socijalni rad, zatvori, vojska i policija) ili privatnih savetovališta, mogu biti psiholozi u školama ili vrtićima, nastavnici u srednjim školama, mogu raditi u domaćim i inostranim kompanijama u oblasti ljudskih resursa, mogu se baviti marketingom, kao i raditi u agancijama za istraživanje tržišta. Takođe, veliki broj nevladinih organizacija često angažuje psihologe u svrhu raznovrsnih domaćih ili inostranih projekata.
Učenje iz prve ruke
Nastava je interaktivnog karaktera – studenti će imati mogućnost da diskutuju sa predavačima, da osmišljaju svoje ili budu uključeni u tekuće istraživačke projekte. Imaće priliku da zajedno sa stručnjacima koji rade u praksi (klinički psiholozi, psiholozi u školama, psiholozi u oblasti ljudskih resursa) uče praktična znanja i veštine neophodne za budući rad u oblasti koju odaberu. Naš cilj je da obezbedimo bogato praktično iskustvo, gde će od stručnjaka koji su se dokazali u svojoj oblasti mogu dobiti znanja iz prve ruke.
Ključne veštine
Studiranje psihologije zahteva veštine i karakteristike koje su potrebne za bilo koju drugu vrstu studiranja u kojima se usvajaju nova saznanja i veštine. Ipak, pored usvajanja znanja i činjenica, student psihologije bi trebalo da poseduje i neke karakteristike koje ga izdvajaju od drugih. Tu su pre svega razvijena empatija prema drugima, da sa ushićenjem istražuje svoj i psihički svet drugih ljudi, da oseća satisfakciju kada pomaže drugima, da prihvata različitosti, prednosti i mane koji nose sva ljudska bića.
Psihološke oblasti za koje se studenti opredeljuju
Klinička psihologija
Primenjena psihološka disciplina koja za cilj ima primenu raznovrsnih teorijskih i praktičnih saznanja u razumevanju, prevenciji i tretmanu psihičkih poremećaja kao i promovisanju mentalnog zdravlja i ličnog razvoja kod ljudi. U okviru kliničke psihologije obavljaju se psihološka procena (primenom psihodijagnostičkih testova, intervjua, opservacijom i drugih izvora podataka), uspostavlja dijagnoza, vrši prevencija i psihoterapijska intervencija kod osoba sa nekom vrstom mentalnog poremećaja.
Klinički psiholozi mogu obavljati širok opseg poslova. Uobičajeno je da rade kao zdravstveni saradnici u okviru domova zdravlja, kliničko-bolničkih centara, specijalnih bolnica ili instituta za mentalno zdravlje u kojima obavljaju poslove psihodijagnostike i/ili savetovanja. Mogu se baviti baviti savetovanjem pojedinaca, grupe, porodice.
U okviru zdravstvenih ustanova pored odeljanja za psihijatruju, mogu raditi pri razvojnim savetovalištima u sklopu odeljenja za pedijatriju, kao i na odeljenjima za neurologiju i onkologiju. Takođe, mogu biti zaposleni u okviru centara za socijalni rad (bave se problemima u porodičnim odnosima, razvodom braka, usvajanjem dece, maloletnim prestupnicima, procenom podobnosti za starateljstvo, psihološkim veštačenjem u sudskim procesima), pri vojsci i policiji kako bi se procenila psihološka podobnost zaposlenih za ove visokostresne poslove i pružila podrška prilikom eventulnih teškoća u prevazilaženju stresa sa kojim se svakodnevno suočavaju, u kazneno popravnim zavodima ili domovima kako bi uradili psihološku procenu lica na izdržavanju kazne i primenili tretmane radi resocijalizacije i integracije lica nakon izdržavanja kazne. Veliki broj kliničkih psihologa se najčešće bavi savetodavnim i psihoterapijskim radom u okviru svojih privatnih savetovališta.
Pedagoška psihologija
Pedagoška psihologija je jedna od primenjenih psiholoških disciplina koja se bavi proučavanjem psiholoških problema u procesima obrazovanja i vaspitanja. Posebne oblasti proučavanja u pedagoškoj psihologiji su psihologija predškolskog vaspitanja, psihologija učenja, psihologija nastave, ocenjivanja, itd. Psiholozi koji se bave pedagoškom psihologijom rade kao stručni saradnici pri vrtićima i osnovnim i srednjim školama. U srednjim školama se oni obično bave i/ili predavanjem psihologije ili drugih srodnih predmeta.
Psihologija rada
Psihologija rada ili industrijsko-organizaciona (I/O) psihologija se bavi naučnim izučavanjem ljudskog ponašanja u okviru organizacija i radnih pozicija. Cilj joj je da proučavanjem individualnog, grupnog i organizacionog ponašanja ustanovi principe koji će joj pomoći u rešavanju problema u okviru poslovnog okruženja. Naučna saznanja u okviru I/O psihologije konkretnije tiču se karijernog razvoja, veština donošenja odluka, efikasnosti u radu zaposlenih, procesa koji se dešavaju unutar malih grupa, analize obavljanja posla i zadataka, individualnih procena i dr.
Posao psihologa čija je ovo oblast delovanja obuhvata regrutaciju i selekciju novih kandidata za posao, sprovođenje treninga i praćenje razboja kod zaposlenih, merenje njihove efikasnosti, motivacije za rad, kvaliteta poslovnog života, sprovodjenje sistema nagrađivanja, praćenje razvoja organizacije, strukture posla u domaćim i stranim kompanijama.
